"Ljubav prema glumi počela je kad sam imala 13 godina" Veliki intervju Une Bregović: "Volim da se cenkam na Kalenić pijaci"
Premijerno od 13. septembra na Superstar kanalu, subotom i nedeljom na male ekrane stiže TV serija "Izazov", nastala u produkciji "Vižn tima" i Telekoma Srbija, a svoj glumački debi u ovom ostvarenju imaće Una Bregović. Kreativna producentkinja ovog TV serijala je glumica Maja Mandžuka, koja nas u 24 epizode vodi kroz priču o dve prijateljice, koje posle više godina života u Americi dolaze u Beograd i tu započinju svoj pravi "Izazov". Jedna se brzo vraća nazad, ali druga ostaje mnogo duže nego što je planirala.
Kako se snimala serije "Izazov"
Glavna linija priče prati Saru, Beograđanku sa adresom u Njujorku i karijerom stilistkinje, koja upada u niz urnebesnih situacija koje će TV publiku naterati i da se smeje, ali i da se zamisli. U njen novi-stari život ulaze likovi koji su neodoljivo duhoviti, iskreni, emotivni, ali i surovo realni. Una igra modnu dizajnerku iz Pariza, a za TV Ekran otkriva i kako se zaljubila u glumu i ko su njeni najveći glumački uzori.
Kako ste postali deo serije "Izazov"?
- Postala sam deo serije "Izazov" tako što sam dobila poziv od Maje Mandžuke i Vladimira Aleksića, koji su čuli za mene od Nikole Vujovića, s kojim sam radila na prethodnom projektu. Otišla sam na kasting i valjda je tu neka ljubav odmah proradila.
Šta možete da nam otkrijete o svojoj ulozi?
- Monika je mlada modna dizajnerka koja je odrasla u Parizu, a poreklom je iz Srbije. Ona je dete dijaspore koja je otišla tokom rata. U seriji "Izazov" dolazi da poseti svoju najbolju drugaricu Ninu i tada upoznaje i druge junake agencije. Njen karakter je prilično nadobudan - ona je sama po sebi prava "drama kvin". Sve joj je u Srbiji odvratno: od kafe, hrane, pa do "seljačke" muzike. Vrlo brzo ulazi u sukob sa Sarom i drugim likovima, ali će ipak uspeti da upozna i oseti naše tipično bratstvo i podršku kada naiđe neki problem. U tim trenucima i sama se pokaže emotivnijom i srdačnijom.
Koliko vaša junakinja ima sličnosti s vama privatno?
- Monika ima mnogo sličnosti sa mnom jer je odrasla na Zapadu, kao i ja. Rođena sam u Parizu, tamo sam se školovala, završila modu i specijalizovala se za mašinsko i ručno pletivo (tekstilni dizajn). Kao dete i tinejdžerka, umela sam da budem bezobrazna prema svojim korenima. Govorila sam da su naši domaći filmovi staromodni, muzika "seljačka" i primitivna, hrana masna i nesofisticirana. Ponekad me je možda bilo i sramota našeg načina života: majka kod kuće, otac na poslu. A onda, kad sam odrasla, jednostavno sam se zaljubila u Balkan. Obišla sam našu prirodu, bolje poslušala te "seljačke" melodije, gledala baku i mamu kako kuvaju i druže se u isto vreme, učila naše jedinstvene zanate... Od miljea, zavesa i raznih vezova pravila sam modne komade... Sećam se tačno tog osećaja - koliko sam bila nezahvalna što ranije nisam videla tu lepotu.
U epizodi kada se Monika pojavljuje, pokušali smo da taj trenutak ispričamo veselo, komično, ali i pomalo emotivno - taj prelom u srcu, kad oči stvarno vide da naša zemlja nema ama baš ništa da zavidi drugima.
Da li je teško igrati u sitkomu?
- Ima dosta izazova. Po mom mišljenju, treba mu prići kao dete koje od jastuka i čaršava pravi kućice u dvorištu i u glavi zamišlja hiljadu priča. Od vrlo malo setova moramo, i kao glumci i kao umetnici, imati dovoljno mašte da uđemo u najrazličitije svetove. Meni je bilo baš zabavno, jer je atmosfera na setu bila divna, i ispred i iza kamere. Ponekad nas je bilo teško smiriti između scena od silnog smeha.
Kako ste se zaljubili u glumu?
- Moja ljubav prema glumi počela je kad sam imala 13 godina. Naterala sam mamu da me ispiše s baleta i upiše u pozorišnu školu, jer sam bila previše bučna i živa za klasičnu muziku, baletanke i tutu.
Una Bregović obožava Beograd i Vračar
Profesorica je tražila od svakog đaka da za prvi čas izabere jedan tekst i da ga sam odigra na sceni. Ja sam izabrala jednu pesmu Žaka Prevera, "Le désespoir est assis sur un banc" ("Očaj je seo na klupu"). Prelepa pesma. Možda je zapravo bila jedina koju sam znala napamet, pa sam je zato odabrala. Čim sam sela na tu klupu, osetila svetla na licu, videla prašinu kako pada kao mali svici, mrak publike iz kojeg dolazi ona nevidljiva energija... Kada sam pustila prvu reč, pa ceo tekst i svu emociju iz sebe, znala sam da želim da budem tu i da osećam taj trenutak svaki dan svog života. Taj osećaj se ne može objasniti, jer se ne može opipati - ali je kao da je nešto božansko.
Na kojim filmovima ste odrasli?
- Loš sam đak kada je reč o filmovima, jer mnogo više volim pozorište. U Parizu idem svake nedelje na najmanje dve predstave, ponekad i više, jer tamo ima toliko izbora. Bila sam i u Beogradu - naši glumci su toliko talentovani, a imamo i prelepe ideje za scenografiju i postavljanje pozornice.
Ko su vam uzori u glumi?
- Od naših glumica, najveći uzor mi je Mirjana Karanović, koja igra u jednom od mojih omiljenih filmova - "Grbavica". Kao prvo, rođendan joj je dan pre mog i isto je Vodolija, a drugo - ima toliku snagu i lepotu kada je gledaš na filmu.
Na Zapadu, moj najveći uzor je Uma Turman, jer i ona ima tu unutrašnju snagu, a da nikada ne gubi emotivnost i ženstvenost.
Što se tiče pozorišta, moja omiljena glumica je Odri Bone. Ovde, nažalost, nije poznata, ali je gledam svaki put kad nastupa u Parizu.
Ko je Una privatno? Šta najviše voli u Beogradu?
- Una je devojka od 24 godine koju su roditelji pokušali da odgoje "normalno". U Beogradu najviše volim da provodim vreme kod roditelja u bašti. Tata se hrani isključivo povrćem iz svoje bašte, pije kišnicu, ima kompost i slani bazen - tamo se osećam predivno. Po gradu volim da šetam oko Kalenić pijace. Vračar ima dušu starog Beograda.Tamo se cenkam na pijaci, pronalazim odeću i nameštaj za stan, imam omiljene kafiće i parkove gde sedim, crtam, slikam i pletem. Na kraju dana nađem se s društvom, pa odemo na piće i dobru klopu.
Šta je za vas gluma?
- Moja omiljena igra!